Danas je, kao što su nas učili u školama dok su još postojale, dan kada je nacistička Nemačka, umetničko ime Treći Rajh, rešila da zapečati sudbinu kraljevine Jugoslavije i izruči nekoliko tona eksploziva na njen glavni grad, ubivši pritom hiljade ljudi i uništivši infrastrukturu i kulturnu baštinu kao što je Narodna biblioteka.
I eto, baš noć pred ovu, zamenik gradonačelnika ili koja mu je već titula, ukratko Goran Vesić, je na svom fejzbuk profilu objavio post u kome najavljuje da će Beograd pozdraviti Nemačku u bojama njihove zastave.
Dakle, ako smo dobro shvatili, Beograd je dan godišnjice bombardovanja u Drugom svetskom ratu dočekao u bojama zastave države koja je bombardovanje obavila. Postavlja se sasvim logično pitanje: zašto baš danas, od svih 364, ove godine u stvari čak 365 drugih dana u godini?
loading...
Ne možemo znati šta je bilo u glavama, ako glave imaju, ljudi koji su doneli ovu odluku. Možda su hteli da zadovolje svoje kolonijalne gospodare, a pošto je policijski čas, mislili su da niko neće da primeti.
Ali pošto umeju samo PR i propagandu, nisu mogli a da se ne pohvale, što snažno implicira da je glupost bila glavni motivator ovakvog poteza.
Realno, na kraju niko od ovoga nije dobio ništa pozitivno, ni Srbija, ni Nemačka, ni Beograd, ni Beograđani - ok osim možda medija koji imaju da pišu o višeslojnom skandalu sačinjenom u jednakoj meri od gluposti i neznanja.
loading...
loading...
Jer ovo je čist skandal i evo, ovaj put stvarno možemo da sa velikom dozom sigurnosti da kažemo „jeb*te, ovo ima samo kod nas“!
Neko će reći da nije ova Nemačka danas ista kao i Hitlerova Nemačka, ali mi ćemo reći da ipak malo i jeste. Ma koliko „suočavanje sa prošlošću“ bilo snažno gurano posle Drugog svetskog rata i rezultiralo u brojnim eminentnim nacistima iza rešetaka, činjenica koju bi mnogi Nemci voleli da ne pominjemo jeste da daleko, daleko više istaknutih oficira, policajaca, državnih službenika i naravno industrijalaca i drugih bogataša koji su otvoreno podržavali nacizam i nemačke ratne napore nije imalo baš problema da nastave svoje živote i profesionalno delovanje u posleratnoj Nemačkoj.
loading...
I zato se prirodno postavlja pitanje: kako neko ko donese ovako u najmanju ruku bezosećajnu odluku može da očekuje da ga iko shvati ozbiljno, pa čak i ti Nemci kojima se dodvorava?
Jedini ko bi trebalo ovo da ozbiljno shvati jesmo mi sami. Jer ovaj spektakl sa svetlima u bojama nemačke zastave – koji je inače toliko spektakularno jadno urađen da niko ne bi ni provalio šta predstavlja da nam Vesić i njegova ekipa za društvene mreže nisu sami rekli, bravo za PR tim – je pre svega narandžasta uzbuna koja nas upozorava da razmislimo kome to dozvoljavamo da u naše ime ne samo bezočno traći naše resurse na ukrase, fontane, nego i da najdirektnije vređa žrtve koje su naši preci podneli i utrljava nam u facu to koliko smo daleko pali sa zasluženog postolja pobednika u Drugom svetskom ratu.
Comments
Post a Comment