Koncentracija čestica PM10 i PM2,5 izmerena jutros, 25. januara u 11 časova u Smederevu bila je daleko iznad veoma opasne.
Smederevo je sa indeksom 234 jedan od najzagađenijih grad u Evropi, ali i u svetu.
Ovo su podaci koje automatski očitava zvanična merna stanica Agencije za zaštitu životne sredine u centru Smedereva.
Upućujemo apel građanima da izbegavaju boravak na otvorenom i da bez preke potrebe ne izlaze iz kuća.
Inače, u poslednjih mesec dana podaci sa mernih stanica pokazuju da je vazduh često u kategoriji „veoma nezdravog“ i „opasnog“.
Tako je nekoliko dana koncentracija suspendovanih čestica bila iznad 350 odnosno 400 mikrograma po metru kubnom. Gornja granica za jako zagađenje je 75 mikrograma.
Darko Nadić, profesor ekologije na Fakultetu političkih nauka, ističe da je važno da konačno utvrdimo ko su krivci za to i koja rešenja postoje.
“Ono što možemo da sa sigurnošću potvrdimo jeste da industrija nije krivac za trenutno zagađenje vazduha u Beogradu, ali da jeste u drugim gradovima. Srbija kao država u XXI veku nije prošla i kroz ekološku tranziciju. Mi i danas sebi dozvoljavamo da nam kvalitet vazduha u Beogradu zavisi od košave ili da stepen zagađenosti vazduha u Pančevu zavisi od takozvane i poetične ‘banatske ruže vetrova’. Zbog toga je pitanje kvaliteta vazduha problem koji nije nastao pre sedam dana i koji će se nastaviti u budućnosti”, kaže profesor Nadić.
loading...
Zagađivači koji najviše utiču na zdravlje uključuju čestice (PM), ozon (O3), azot-dioksid (NO2) i sumpor-dioksid (SO2).
Međunarodna agencija SZO za istraživanje raka (IARC) ga je 2013. godine klasifikovala kao uzrok raka pluća. Takođe je najkorišćeniji indikator uticaja izloženosti zagađenog vazduha na zdravlje. Prema Studiji globalnog opterećenja bolesti (Global Burden of Disease Study) iz 2015. godine, izloženost spoljnim sitnim česticama (PM) 2,5 je peti na listi vodećih faktora rizika za smrt širom sveta.
“PM 2,5 čestice su posebno opasne, to su čestice vrlo fine prašine, koje mogu sadržati između ostalog i teške metale, čiji je prečnik 2,5 mikrometara (jedan mikrometar je hiljaditi deo milimetra) ili manji, odnosno najmanje trideset puta manji od prečnika vlasi kose, tako da ne samo da udisanjem mogu da stignu do pluća i alveola, nego neke od njih mogu da uđu i u krvotok unutar koga će nastaviti da cirkulišu, pa potencijalno mogu stići i do mozga. Kada ove čestice jedanput uđu “duboko” u organizam, neke od njih će zauvek ostati tamo, a svako novo izlaganje povećanim koncentracijama, kumulativno će doprinositi narušavanju zdravlja, i povećanju rizika od ozbiljnijih poremećaja i komplikacija posebno kod osoba koje već imaju hroničnih problema”, objasnio je Đurđević.
loading...
loading...
STUDIJA KOJU JE OBJAVIO ŽURNAL AMERIČKE MEDICINSKE ASOCIJACIJE, UKAZALA JE DA DUGOTRAJNO IZLAGANJE PM 2,5 MOŽE DA DOVEDE DO NAKUPLJANJA PLAKA U ARTERIJAMA, ŠTO IZAZIVA VASKULARNU UPALU I TAKOZVANO STVRDNJAVANJE ARTERIJA, ŠTO DOVODI DO SRČANOG I MOŽDANOG UDARA
Studije su otkrile vrlo tesnu vezu između izlaganja ovakvim česticama i prerane smrti od bolesti srca i pluća. One i te kako pogoršavaju i pokreću hroničnu bolest kao što je astma, bronhitis ili neki drugi respiratorni problem, a tu je i srčani udar. Studija koju je objavio Žurnal Američke medicinske asocijacije, ukazala je da dugotrajno izlaganje PM 2,5 može da dovede do nakupljanja plaka u arterijama, što izaziva vaskularnu upalu i takozvano stvrdnjavanje arterija, što dovodi do srčanog i moždanog udara.
Naučnici iz ove studije procenili su da se uvećanjem zagađenja ovim česticama na svakih 10 mikrograma po kubnom metru (µg/m3) uvećava i rizik od smrtnosti od svih uzroka, kardiopulmonalnog i raka pluća, za četiri, šest i osam procenata — tim redom.
Mirjana Perišić, naučni saradnik sa Instituta za fiziku u Beogradu, kaže da se svakodnevno beleže prekoračenja (nekoliko dana u nizu je koncentracija PM 10 i preko 100 µg m3), a tome prvenstveno doprinose nepovoljni meteorološki uslovi.
“Veliki gradovi su opterećeni brojnim izvorima zagađujućih supstanci u vazduhu (prvenstveno saobraćaj, loženje za potrebe grejanja i mala lokalna privreda), ali ekstremne temperature za ovo doba godine, odsustvo padavina i vetra doprinose da se emitovano zagađenje zadržava u prizemnim slojevima atmosfere. S druge strane, dodatni izvori u ovim poznim jesenjim danima su spaljivanje ostataka useva po njivama u okolini Beograda i tinjavi požari na deponiji u Vinči.”
loading...
“Modeliranjem podataka o hemijskom sastavu čestica na više lokacija u Beogradu (od 2003. do 2016. godine), kao dominantni izvori zagađenja nameću se saobraćajne aktivnosti i loženje koje u zimskim mesecima ima udeo i preko 40% u ukupnom zagađenju. Propisane granične vrednosti (satne, dnevne ili godišnje) najčešće premašuju koncentracije PM 10, PM 2,5 i azotovih oksida, a u oblastima koje su opterećene postojanjem industrije u okruženju i SO2 i pojedina isparljiva organska jedinjenja (VOC)”, kaže naša sagovornica.
Profesor dr Predrag Minić, pulmolog sa Instituta za majku i dete “Dr Vukan Čupić”, objašnjava da je zagađenje veliki problem na globalnom nivou i da na to ukazuje i Evropsko respiratorno udruženje. Naša deca, kaže on, ugrožena su kao i sva ostala u regionu, i imamo procenat od oko 7,8 do 8 odsto školske dece obolele od astme. On kaže da je problem sa takozvanim PM 2,5 česticama što su toliko male, napravljene kao u farmaceutskoj industriji da dopru do najperifernijih delova i tu ostanu.
“Ove veće PM 10 zaglave se u disajnim putevima i tu prave problem”, kaže profesor Minić. Dalje navodi da zaboravljamo i na različite gasove (CO2, SO2…) koji su vrlo štetni i deluju prozapaljenski kod onih koji već imaju hronične bolesti pluća. “Nesumnjivo je da pomenute čestice dovode do uvećanja rizika od dobijanja kancera pluća, što je dokazano studijama gde ljudi ne puše ali žive u zagađenim sredinama. Takođe, u određenom procentu utiču i na trudnice, gde visoke koncentracije mogu da dovedu do zastoja u razvoju pluća fetusa”, kaže profesor Minić za Nedeljnik.
Comments
Post a Comment